САВЕЗ ГРАЂЕВИНСКИХ ИНЖЕЊЕРА СРБИЈЕ 

ИСТОРИЈАТ САВЕЗА

Савез је основан 23. новембра 1952. године, када је одржана оснивачка Скупштина Савеза друштава инжењера и техничара грађевинске струке ФНРЈ. Први председник Савеза био је Милутин Максимовић, дипл. инж. На оснивачкој Скупштини донет је и први Статут Савеза који је допринео бржем развоју наших организација.

Први Конгрес Савеза одржан је од 11. до 13. новембра 1956 године. На њему је за председника изабран Василије Драговић, дипл. инж. На Конгресу је сумиран рад нашег чланства и оцењен рад и развитак организација. На Конгресу, донет је и нови Статут Савеза који ће омогућити даљи свестрани развој Савеза. На Конгресу је, поред тога изложено и продискутовано пет веома исцрпних реферата:

• Развој и успеси грађевинарства у протеклом десетогодишњем периоду;
• Формирање и улога грађевинских кадрова код нас;
• Научноистраживачки рад у области грађевинарства;
• Мере за унапређење грађевинарства и проблеми економске градње, и
• Хидросистем Дунав - Тиса - Дунав.

Други Конгрес Савеза одржан је 21 и 22 фебруара 1960 године у Скопљу. На њему Савез је добио назив Савез грађевинских инжењера и техничара Југославије (СГИТЈ). За председника је изабран Хасан Шиљак. Од тада надаље СГИТЈ све више добија улогу координирања рада и иницијатор је заједничких стручних акција општег значаја за чланство и грађевинарство у целини.

Период између Другог и Трећег Конгреса карактерише активност нашег Савеза у процесу доношења закона, уредби и прописа из домена грађевинарства. У овом периоду ради и активно делује шест специјализованих друштва са плодним активностима у земљи и на међународним конгресима: Југословенски комитет за високе бране, Југословенско друштво за  хидрауличка истраживања, Национална секција за пловидбу, Југословенско друштво за механику тла и фундирање, Савез југословенских лабораторија за испитивање и истраживање материјала и конструкција и Југословенско друштво грађевинских конструктера.

Трећи Конгрес Савеза одржан је децембра месеца 1965 године у Београду. За председника је изабран Божидар Митровић, дипл. инж. После овог Конгреса Савеза нису се одржавали конгреси Савеза већ Скупштине.

Четврта Скупштина Савеза одржана је маја месеца 1969 године Скопљу.  За председника је изабран Антун Ђерки, дипл. инж. Ова година значајна је и по томе што је почето са издавањем публикације – годишњака „Грађевински календар“. Одлуком Скупштине СИТЈ „Грађевински календар“ проглашен је за најбољу публикацију организација инжењера и техничара у Југославији за 1979. годину. На Четвртој Скупштини разматране теме су биле: Грађевински електронски рачунски центар; теоретски основи рада, практичне примене и економски аспекти у грађевинарству. И остале наше Скупштине имале су и стручни део.

На Шестој Скупштини СГИС одржаној септембра 1977. године за председника је изабран Љубомир Филиповић, дипл. инж. Период између 6. и 10. Скупштине СГИТЈ разматран је нацрт резолуције о економској политици у области грађевинарства. При томе, Савез формулише начелне и конкретне примедбе на ову Резолуцију. Указује се на проблематику цена и кредитно монетарну политику које битно утичу на одлуке пословања грађевинских радних организација. На Десетој Скупштини 25. априла 1983 године у Цавтату за председника је изабран проф. др Милорад Милорадов, дипл. инж. На 12.  Скупштини СГИТЈ одржане 18. фебруара 1988. године за председника је изабран проф. др Веселин Симовић, дипл. инж., а 14. октобра 1994. године за председника је изабран Радојко Лукић, дипл. инж. који је на тој функцији све до 20. априла 2004. године када је за председника је изабран проф. др Радомир Фолић, дипл. инж.

После одвајања Црне Горе, 03. марта 2006. године СГИТЈ због постојећег стања се трансформише у Савез специјализованих друштава у грађевинарству и инжењерству заштите животне средине. После тога на Изборној скупштини овог Савеза и Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије одржаној 21. децембра 2006. године одлучено је о спајању два Савеза у Савез грађевинских инжењера и техничара Србије. Међутим, ово спајање није успело, јер за Скупштину Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије није дата сагласност из процедуралних разлога (јер није имала делегате из свих структура које су у Статуту регистроване, као нпр. ГП Рад, ГП Трудбеник и др. који су престале да постоје). За разлику од тога, наш Савез је одржао регуларно своју Скупштину, па из тог разлога није успела регистрација СГИТС у СУП-у. Намера је била добра, јер је покушана рационализација организације али није успела, па је Савез специјализованих друштава у грађевинарству и инжењерству заштиту животне средине, био принуђен да промени име у Савез грађевинских инжењера Србије и тако је регистрован 27. новембра 2007. године.

Чланице СГИС су специјализована удружења и то: Друштво за испитивање и истраживање  материјала и конструкција Србије, Српско друштво за заштиту вода, Друштво грађевинских конструктера Србије, Српско друштво за велике бране, Српско друштво за хидрауличка истраживања, Друштво за механику тла и фундирање Србије, Друштво за земљотресно инжењерство Србије, Српско друштво за хидрологију, Југословенско друштво за пловидбу, Друштво за организацију и технологију грађења Србије, Југословенско друштво за одрводњавање и наводњавање и Југословенско друштво за преднапрезање.

АКТИВНОСТИ: ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ И СКУПОВИ

1. „ГРАЂЕВИНСКИ КАЛЕНДАР“ излази једном годишње почев од 1969 године.

Уређивачка политика Календара је да се домаћој стручној јавности презентују радови који ће превасходно бити на линији примене научно-стручних достигнућа у свакодневној пракси пројектовања и извођења грађевинских објеката. У Календару се настоји да његов садржај, уз праћење кретања у широј области грађевинарства, буде актуелан и да Календар представља својеврстан инжењерски приручник.    

2. НАУЧНО СТРУЧНО МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ „ОЦЕНА СТАЊА, ОДРЖАВАЊЕ И САНАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА И НАСЕЉА“, одржава се сваке друге године почев од 1999. године.

Циљеви Саветовања су широка размена искустава стручњака различитих профила: грађевинских инжењера различитих смерова: геотехничара, архитеката, урбаниста, просторних планера, економиста, правника и осталих стручњака који раде у грађевинарству на прегледу, испитивању и процени стања обеката и на пројектовању и извођењу радова у области одржавања и санација објеката и насеља.

3. НАУЧНО СТРУЧНО МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ „ГЕОТЕХНИЧКИ АСПЕКТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА “, одржава се сваке друге године почев од 2005. године.

Разноликост геотехничких услова у нашој земљи и социо-економски односи у друштву, као и положај наше земље у свету током последњих двадесет година, довели су до заостајања за развијенијим земљама света у области грађевинске геотехнике. Због тога постоји потреба да се резимирају досадашњи резултати и достигнућа у овој важној области у широком спектру сегмената и то од метода примењених геотехничких теренских истражних радова, лабораторијских испитивања, примене савремених теоријских и нумеричких поступака, методологије анализе и пројектовања, као и у области практичне грађевинске оперативе. Очекује се да се овом приликом размене искуства стручњака различитих профила и специјалности који се баве геотехником као што су: грађевински инжењери - геотехничари, инжењерски геолози, конструктери, хидроинжењери и инжењери који се баве саобраћајницама. Саветовање треба да укаже на оријентацију главних праваца развоја ове струке који би одговорили условима и потребама у овој фази изградње наше земље. Поред тога, то је прилика да се размотри и стање наше регулативе у овој области и потребе њеног усаглашавања са најновијим документима Еврокодова који се од недавно примењују у земљама Европске уније.

4. НАУЧНО СТРУЧНО МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ „ЗЕМЉОТРЕСНО ИНЖЕЊЕРСТВО И ИНЖЕЊЕРСКА СЕИЗМОЛОГИЈА“, одржава се сваке друге године, почев од 2008. године.

Циљеви Саветовања су да се окупе грађевински инжењери, истраживачки сеизмолози  и стручњаци других струка који се баве сеизмологијом и земљотресним инжењерством у нашој Земљи и окружењу ради размене искустава и резимирања резултата истраживања и праксе у овој области. Циљ Саветовања је да се у овој области створе услови за доношење докумената са националним параметрима и усвајање европских норми и пратеће регулативе који важе у земљама Европске уније. Поред тога, циљ  је да се омогући широка размена искустава и методологија рада стручњака различитих профила који се баве истраживањем, пројектовањем и грађењем сеизмички отпорних конструкција, и да укаже на главне правце развоја земљотресног инжењерства и инжењерске сеизмологије у нашој земљи и региону.

КОНТАКТ ПОДАЦИ

Савез грађевинских инжењера Србије, Кнеза Милоша 9, Београд, 011/3241-656, sgisrbije@mts.rs