Ћирилица  ·  Latinica  ·  English

Извештај о одржаној IX Међународној научној конференцији
„Савремени трендовии иновације у текстилној индустрији“

У организацији Савеза инжењера и техничара текстилаца Србије, у Београду је, од 17. до 18. септембра 2026. године, у свечаној сали Дома инжењера „Никола Тесла“, одржана 9. Међународна научна конференција „Савремени трендови и иновације у текстилној индустрији“.

Конференцију су заједнички организовали: Савез инжењера и техничара текстилаца Србије; Савез инжењера и техничара Србије; Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду; Технолошки факултет, Универзитет „Гоце Делчев“ у Штипу, Северна Македонија; Машински факултет, Политехнички универзитет у Тирани, Албанија; Друштво за роботику Босне и Херцеговине; Балканско удружење текстилних инжењера (BASTE), са седиштем у Грчкој.

Циљ конференције био је разматрање актуелних техничких, технолошких, економских, еколошких, истраживачко-развојних, правних и других питања од значаја за текстилну индустрију, као и представљање савремених научних достигнућа и техничко-технолошких иновација у производњи влакана, текстила, одеће и техничког текстила.

Посебна пажња била је посвећена примени научних и стручних решења у циљу унапређења пословања, одрживог развоја и јачања конкурентности текстилне индустрије на домаћем и међународном тржишту.

Програм конференције обухватио је најновија достигнућа у области напредних текстилних материјала, савремених и одрживих производних технологија, заштите животне средине, дизајна текстила, одеће, коже и обуће, примене вештачке интелигенције и паметних технологија у текстилној индустрији, као и очувања, истраживања и савремене интерпретације текстилног културног наслеђа.

Посебно треба истаћи да је текстилно културно наслеђе ове године први пут уврштено међу званичне теме конференције, чиме је додатно проширен њен интердисциплинарни карактер.

Конференција је настојала да повеже образовање, науку, иновације, одрживост и потребе привреде у јединствену целину и да створи простор за размену научних и стручних знања, искустава и примера добре праксе.

На конференцији су учествовали научници и стручњаци са Балкана и из других земаља, са факултета, високошколских установа, истраживачких института и из привреде, као и професионалци који се баве различитим аспектима предметне проблематике.

Конференција је представљала значајну платформу за размену научних и стручних знања и искустава, представљање резултата истраживања и примера добре праксе, као и за успостављање и унапређивање сарадње између академске заједнице и привреде. Истовремено, отворени су нови правци сарадње са циљем да се допринесе даљем развоју, модернизацији и одрживој трансформацији текстилне индустрије.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије препознало је значај конференције, те је и ове године пружило подршку њеном одржавању.

Програм конференције обухватио је 62 рада и укупно 152 учесника из 10 земаља: Бугарске, Босне и Херцеговине, Грчке, Индије, Северне Македоније, Мађарске, Немачке, Србије, Словеније и Турске. Сви радови представљени на конференцији објављени су у Зборнику целих радова, у штампаној верзији са тврдим повезом, који има укупно 684 страница. Сви радови у Зборнику имају додељен ДОИ број и доступни су на платформи SCIndeks, а  свим учесницима уручени су сертификати о учешћу.

Одређени број радова домаћих аутора представио је резултате истраживања реализованих у оквиру пројеката финансираних од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Програм конференције одвијао се у комбинованом облику и обухватио је више сегмената.

Пленарна секција, као и Секције 1 и 2, одржане су уживо 18. септембра. Дан раније, 17. септембра, одржана је онлајн секција, у оквиру које је представљено 12 радова аутора из Турске, Грчке, Бугарске, Индије и Северне Македоније, који нису били у могућности да лично присуствују конференцији и представе своје радове уживо.

Једна од новина овогодишње конференције била је и дигитална постер секција, за коју је владало велико интересовање и у оквиру које је пријављено укупно 29 радова. На постерима изложеним у холу конференције налазио се QR код који је било могуће скенирати мобилним телефоном. На тај начин учесници су могли да приступе електронској постер секцији на веб-сајту конференције и погледају постере у дигиталном формату. Овај начин представљања омогућио је лакши приступ постерима и додатно обогатио презентацију научних и стручних радова.

Свечано отварање конференције

Учеснике и многобројне уважене госте који су се одазвали позиву и својим присуством увеличали овај догађај поздравила је, у име организатора – Савеза инжењера и техничара текстилаца Србије – генерални секретар Савеза, проф. др Снежана Урошевић.

Проф. др Снежана Урошевић пожелела је свим учесницима добродошлицу и успешан рад, а посебно је поздравила госте из иностранства – из Турске, Словеније, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Немачке – и пожелела им добродошлицу у Београд.

Поздравила је и учеснике из Србије који су на конференцију дошли из Новог Сада, Лесковца, Ниша, Ваљева, Трстеника, Бора, Крушевца, Зрењанина и Београда.

Као председник Организационог одбора конференције, проф. др Снежана Урошевић поздравила је представнике бројних научних, образовних, стручних и привредних институција, међу којима су: Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду; Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета у Београду; Технолошки факултет у Лесковцу, Универзитет у Нишу; Технички факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину, Универзитет у Новом Саду; Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду; Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Грађевинско-архитектонски факултет, Универзитет у Нишу; Технички факултет у Бору, Универзитет у Београду; Академија струковних студија Западна Србија – Одсек Ваљево; Академија струковних студија Политехника, Београд; Академија техничко-уметничких струковних студија Београд – Одсек Висока текстилна школа за дизајн, технологију и менаџмент; Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду; Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Београд; Институт за стандардизацију Србије; Универзитет Метрополитан, Београд; Музеј науке и технике, Београд; компанија Инелас ЕРЕЦО, Београд; Савез инжењера и техничара Србије; Развојна агенција Србије; „Дунав“ АД Гроцка – привредно друштво за производњу синтетичких текстурираних филамената, ефектних и комбинованих предива и конаца.

У свом обраћању проф. др Снежана Урошевић указала је на значај конференције и захвалила се суорганизаторима, Научном и Организационом одбору, који су током више месеци радили на припреми конференције и проналазили најбоља решења за бројне организационе и програмске аспекте скупа.

Посебно се захвалила институцијама и појединцима који су на различите начине подржали организацију конференције, истичући да је њихова подршка била од великог значаја за успешну реализацију овог научно-стручног скупа.

У име суорганизатора учеснике конференције и госте поздравила је проф. др Гордана Кокеза, председница Савета Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, која је указала на значај одржавања мултидисциплинарног научног скупа посвећеног савременим изазовима и развоју текстилне индустрије.

Након тога се скупу обратила председница Савеза инжењера и техничара текстилаца Србије, проф. др Мирјана Костић, која је пожелела добродошлицу присутнима, захвалила се ауторима радова и учесницима који су својим научним и стручним доприносом обогатили конференцију и званично отворила научно-стручни скуп.

Захвалнице за подршку и допринос организацији конференције

Током свечаног отварања уручене су захвалнице за успешну организацију 9. Међународне научне конференције „Савремени трендови и иновације у текстилној индустрији“ следећим институцијама и појединцима:

  1. Технолошко-технички факултет у Штипу, Универзитет „Гоце Делчев“, Северна Македонија;
  2. Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду;
  3. Проф. др Мирјана Костић, продекан Технолошко-металуршког факултета, Универзитет у Београду;
  4. Савез инжењера и техничара Србије;
  5. Др Игор Марић, председник Савеза инжењера и техничара Србије;
  6. Мр Богдан Влаховић, генерални секретар Савеза инжењера и техничара Србије;
  7. MSc Оливера Ћосовић, уредник, Савез инжењера и техничара Србије;
  8. Проф. др Гордана Кокеза, председница Савета Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду;
  9. Проф. др Соња Јосиповић, Технолошко-металуршки факултет, Универзитет у Београду;
  10. Др Биљана Поповић, Академија техничко-уметничких струковних студија Београд, Одсек Висока текстилна школа за дизајн, технологију и менаџмент;
  11. Др Адела Медовић Баралић, Академија техничко-уметничких струковних студија Београд, Одсек Висока текстилна школа за дизајн, технологију и менаџмент.

Изложбе у оквиру конференције

У оквиру 9. Међународне научне конференције свечано су отворене и две изложбе које су додатно обогатиле програм и истакле значај повезивања текстила, уметности, дизајна, одрживости и истраживања.

Изложбу ауторке проф. др Мирјане Деветаковић, ванредне професорке Архитектонског факултета Универзитета у Београду, под називом „Cirkularis-FibArt“ чинило је осам слика израђених специфичном техником заснованом на рециклираним текстилним влакнима, помешаним са традиционалним органским лепком на бази брашна и воде.

Другу изложбу приредила је доц. Алмина Дураковић Корошец, текстилна уметница и дизајнерка и доценткиња на Факултету за дизајн у Љубљани, где предаје и истражује текстил, текстилне технологије и одрживи приступ материјалу. Самостална изложба “R/N-UNO Experiment” представила је вуну као форму – низ филцаних форми и површина насталих додиром, водом и временом. Радови повезују најстарију и једну од најмлађих текстилних техника: мокро филцовање, у којем се сама вуна повезује без конца и шава, и нуно технику, савремени поступак у којем се вуна сједињује са природним, шупљикавим материјалима, попут свиле, лана или конопље, кроз које пролазе њена влакна.

Панел дискусија „Покретачи трансформације текстилне индустрије: људи, вештине и партнерства“

Савез инжењера и техничара текстилаца Србије, у сарадњи са Привредном комором Србије, организовао је панел дискусију „Покретачи трансформације текстилне индустрије: људи, вештине и партнерства“, која је одржана 17. септембра 2026. године у просторијама Привредне коморе Србије у Београду, у оквиру 9. Међународне научне конференције.

Панел дискусија организована је са циљем да се отвори шира стручна дискусија о променама које обликују будућност текстилне индустрије, са посебним фокусом на развој знања и вештина, привлачење и задржавање кадрова, као и на значај повезивања образовних институција, привреде, струковних организација и других релевантних актера.

Дискусија је реализована у форми модерираног разговора, који је омогућио размену мишљења, искустава и примера добре праксе међу панелистима, али и активно укључивање осталих учесника. На тај начин отворена су питања која превазилазе оквире појединачних институција и указују на потребу за заједничким деловањем различитих актера у текстилном сектору.

Први део панел дискусије био је посвећен теми „Како припремамо кадрове за текстилну индустрију будућности?“ Разговарало се о променама које доносе дигитализација, аутоматизација, вештачка интелигенција, нове технологије производње, одрживи материјали и циркуларна економија, као и о њиховом утицају на знања и компетенције будућих запослених. Посебна пажња посвећена је потреби за развојем дигиталних, технолошких и зелених компетенција, али и вештина као што су креативност, критичко мишљење, решавање проблема, комуникација, тимски рад и способност континуираног учења. Учесници су указали на значај бољег повезивања образовања и потреба привреде кроз унапређење стручне праксе, заједничке пројекте образовних институција и компанија, укључивање стручњака из привреде у образовни процес, као и кроз развој флексибилнијих програма стручног усавршавања и целоживотног учења.

Други део дискусије био је усмерен на тему „Како привући, развијати и задржати људе у текстилној индустрији?“ Разматрани су изазови у области запошљавања, привлачења младих, професионалног развоја запослених и стварања услова за дугорочно задржавање квалитетних кадрова у сектору. Посебно је истакнута потреба да се младима приближи савремена слика текстилне индустрије, која данас обухвата много више од традиционалне производње и повезује технологију, дизајн, дигитализацију, одрживост, креативност и иновације. Разговарало се и о значају разноврсности и укључивања различитих група на тржиште рада, укључујући веће могућности за жене и младе, као и о потреби стварања подстицајног радног окружења које омогућава професионални развој, напредовање и континуирано стицање нових знања.

Током дискусије посебно је наглашено да образовне институције, привреда, струковна удружења, јавне институције и међународне организације не могу појединачно одговорити на све изазове трансформације текстилне индустрије. Потребна су дугорочна и системска партнерства која омогућавају размену знања, боље сагледавање потреба тржишта рада и заједничко креирање одговора на промене које доносе нове технологије и одрживи модели развоја.

Панел дискусија је представљала важан корак ка даљем повезивању образовања, привреде и струке и отворила простор за наставак дијалога и развој конкретних облика сарадње у области образовања, развоја вештина и унапређења људских потенцијала у текстилној индустрији.

Закључци конференције

На основу изложених научних и стручних радова, размене искустава и дискусија током конференције, као и закључака панел дискусије, издвојени су кључни правци и активности од значаја за даљи развој, модернизацију и повећање конкурентности текстилне индустрије.

  • Убрзати примену научно-технолошких и производних иновација у производњи влакана, текстила, одеће и техничког текстила, са посебним акцентом на дигитализацију, аутоматизацију, паметне технологије и примену вештачке интелигенције.
  • Применом иновативних технологија потребно је унапредити флексибилност производње, продуктивност, ефикасност и квалитет производа.
  • Подстицати развој базне индустрије и индустрије пратећих материјала, као и развој сопствених производа и технологија, са циљем повећања конкурентности домаће индустрије на домаћем и међународном тржишту.
  • Подржавати развој природних, обновљивих и биоразградивих влакана, посебно влакана као што су лан, конопља и јута, уз примену технологија које доприносе очувању животне средине.
  • Развијати сопствене брендове и колекције са препознатљивим робним маркама и унапређивати квалитет, дизајн, маркетинг и промоцију домаћих производа.
  • Посебну пажњу посветити развоју и примени циркуларне економије у текстилној индустрији, кроз екодизајн, поновну употребу, рециклажу, смањење текстилног отпада и ефикасније коришћење ресурса.
  • Примена циркуларне економије може допринети остваривању позитивних економских, друштвених и еколошких ефеката, укључујући повећање конкурентности привреде, развој нових пословних активности, отварање нових радних места, увођење одрживих стандарда и сертификата и повећање вредности финалних производа.
  • Будући стручњак треба да поседује комбинацију различитих компетенција. Стручна и техничка знања остају темељ образовања, али их је потребно допунити дигиталним, технолошким, зеленим и предузетничким компетенцијама, као и креативношћу, критичким мишљењем, комуникацијом и способношћу тимског рада.
  • Дигитализација и вештачка интелигенција треба да постану саставни део образовања. Будући стручњаци треба да разумеју и примењују савремене дигиталне технологије, укључујући CAD/3D технологије, аутоматизацију и анализу података, као и могућности примене вештачке интелигенције.
  • Одрживост и циркуларна економија треба да буду саставни део образовања, укључујући знања о одрживим материјалима, екодизајну, управљању текстилним отпадом, рециклажи, поновној употреби и ефикасном коришћењу ресурса.
  • Неопходно је снажније повезивање образовања и привреде кроз стручну праксу, заједничке пројекте, рад на конкретним проблемима из индустрије, укључивање стручњака из привреде у образовни процес и непосредну размену знања и искустава.
  • Образовање треба да буде флексибилније и прилагодљивије променама, уз развој кратких програма, специјализованих обука, микрокреденцијала и других облика целоживотног учења.
  • Потребно је унапредити промоцију текстилног и одевног сектора међу младима и представити текстилну индустрију као савремену област која повезује технологију, дизајн, дигитализацију, одрживост, креативност и иновације.
  • Потребно је стварати услове за привлачење, развој и задржавање квалитетних кадрова, кроз могућности професионалног развоја, напредовања и континуираног усавршавања.
  • Неопходно је наставити са јачањем регионалних и међународних веза, кроз нове облике сарадње, заједничке истраживачке активности и учешће у међународним пројектима.
  • Потребно је унапређивати заједнички рад на промоцији текстилне и модне индустрије на регионалном и међународном нивоу.
  • Будуће правце развоја текстилне индустрије потребно је сагледавати и на основу постојећих компаративних предности Србије, укључујући традицију, искуство, постојеће производне капацитете и људске ресурсе.
  • Посебну пажњу потребно је посветити очувању, истраживању и савременој интерпретацији текстилног културног наслеђа, као области која може повезати традицију, савремени дизајн, иновације, образовање и одрживи развој.
  • Неопходно је наставити са развојем мултидисциплинарне сарадње између технологије, инжењерства, дизајна, економије, менаџмента, заштите животне средине, информатике и других области, како би се одговорило на сложене изазове са којима се текстилна индустрија суочава.

На основу свих наведених активности и закључака може се констатовати да будућност текстилне индустрије не зависи само од увођења нових технологија, већ и од способности да се знање, људски потенцијали, образовање, иновације и потребе привреде повежу у функционалну целину. Даљи развој текстилне индустрије потребно је заснивати на истовременом унапређивању технологија, одрживих производних система, конкурентности производа, развоју људских ресурса и јачању сарадње на националном, регионалном и међународном нивоу.

Конференција је потврдила значај континуираног дијалога између научне и стручне заједнице, образовних институција и привреде и представљала важну платформу за размену знања, искустава и примера добре праксе, као и за покретање нових иницијатива и облика сарадње.

На крају конференције, председник Организационог одбора 9. Међународне научне конференције „Савремени трендови и иновације у текстилној индустрији“, проф. др Снежана Урошевић, истакла је да је организовање и рад овог научног скупа оправдало указано поверење и захвалила се свим учесницима, суорганизаторима, члановима научног и организационог одбора и партнерским институцијама на доприносу успешној реализацији конференције. Изразила је уверење да ће успостављени облици сарадње бити настављени и у наредном периоду и пожелела да се следеће године окупи још већи број истраживача, стручњака, представника образовних институција и привреде, у још бољим условима за размену знања, искустава и примера добре праксе.




 
 
СИТС • Савез инжењера и техничара Србије • Кнеза Милоша 7, 11000 Београд, Србија • Телефон: 011/3230-067 • емаил:office@sits.rs