Отворено писмо и информација

                                    Председник Управног одбора
                                         Инжењерске коморе Србије 
                                                                  проф. др Драгослав Шумарац, дипл.грађ.инж.  

            Желећи да се односи између ИКС-а и СИТС-а одвијају у духу сарадње и међусобног разумевања Извршни одбор СИТС-а се обраћа Вама са жељом да објавите у следећем броју Гласнику ИКС „Отворено писмо СИТС-а“, као одговор на Ваш текст у истом гласилу.

          Очекујемо да ИКС без одлагања измири своје заостале обавезе према СИТС.

          Са жељом да наша међусобна сарадња буде пре свега у функцији интереса обе асоцијације и техничке интелигенције Србије, желимо Вам нове успехе у раду.   

            У прилогу достављамо „Отворено писмо СИТС-а“;   

            Ради бољег сагледавања проблематике у прилогу достављамо и:   

            1.     Изводи из Уговора, прилог бр.1 и бр.3

            2.     Извод из документа Владе Србије, прилог бр.2      

                                                                                              С поштовањем,      

                                                                                              Генерални секретар 
                                                                                     мр Бранислав Вујиновић, дипл.инж.

Отворено писмо и информација о проблемима који су настали неиспуњењем уговорних обавеза од стране Инжењерске коморе Србије на основу уговора о закупу просторија у згради Дома инжењера склопљеним  са СИТС-ом   

УСВОЈЕНО НА ИЗВРШНОМ ОДБОРУ СИТС-а 14.03.2008.године       

      Пре пет месеци ИКС је једнострано одлучила да непоштује и неизвршава обавезе из Основних уговора и престала је да плаћа надокнаду за коришћење пословног простора који износи 633,00 м2 у Дому инжењера „Никола Тесла“, у ул. Кнеза Милоша бр. 9 на  ИИ спрату.

      Треба истаћи да је декларативни разлог наведен од стране ИКС-а што у децембру месецу у просторијама које користи ИКС (али не само у тим просторијама) није радило грејање на задовољавајући начин, те је било недовољно топло. Не улазећи у детаље, од значаја је, да је грејање доведено у ред крајем наведеног месеца и да је СИТС предложио ИКС-у да за тај период, у коме није било довољно топло, смањи део трошкова за грејање. 

      Из незнаних разлога ИКС је наставила да не плаћа закупнину, сада већ за пет месеци. Касније је ИКС једнострано урадила своје Анексе уговора у којима је избацила обавезе за закупнину, па је исте СИТС вратио непотписане ИКС. Све је ово СИТС довело у крајње незавидан положај да буде приморан да уговорна и законска права тражи судским путем.

      Непријатност оваквог стања је у томе, што ове две организације не би требало да имају разлога да се споре обзиром да су им основни интереси исти, а то је афирмација, напредак, уређење, етика инжењерске струке.

      Разлике између СИТС-а и ИКС-а постоје у начину организовања, правима и обавезама дефинисаних законима и односима према државним институцијам а и чланству, као и изворима финансирања.

      ИКС је стручна организација установљена Законом и под надзором државе, која издаје лиценце за одговорне инжењере, који су многи чланови Савеза или неке од 44 чланице Савеза. Финансира се из прихода од чланарина коју мора да плати сваки инжењер који оствари право и жели да користи лиценцу за одговорног планера, урбанисту, пројектанта или извођача. Ово јесте један вид самофинансирања, али који не проистиче само из добровољности него и из обавезе. Чињеница је да су те лиценце неопходне држави и обавезне за инжењере како би могли да овере инвестиционо-техничку и другу документацију. Основна улога ИКС и њена делатност је управо у правној организацији струке у смислу спровођења закона, контроле квалитета услуге коју дају инжењери инвеститорима и наручиоцима и заштите интереса, како инжењера, тако и клијената.

      СИТС је стручна, нестраначка и невладина организација већ 140 година . Финансира се од симболичних чланарина, које не условљавају учествовање у раду и активностима СИТС-а, надокнада од стручних скупова, презентација, издаваштва, припреме и полагања стручних испита за инжењере, активност на организацији конгреса, конкурса за најбоља решења, донација, спонзорства и од издавања пословног простора са којим располаже. Другим речима самофинансира се.

      Делатност Савеза су удруживања инжењера ради унапређења, афирмације и неговање етике струке.

      Позиција ИКС-а са законске и материјалне стране је сасвим другачија од СИТС-а.

      Сагледавајући изнето и водећи рачуна да су СИТС и ИКС склопиле уговор о томе да ИКС користи просторије уз дефинисану надокнаду. Неопходно је констатовати да та средства служе за разне законске обавезе које се односе на непокретности и за само одржавање зграде, као и деличмично финансирање делатности Савеза и чланица.

      Тачно је да је ИКС суфинансирала одређене заједничке програме Савеза и чланица у склопу сопственог програма рада, што потврђују годишњи извештаји о раду ИКС, као и написи у гласнику ИКС и другим медијима, у којима су претежни садржаји рада ИКС-а односе на те заједничке програме. Овакву сарадњу треба подржавати али не би требало тумачити као донаторство, већ суфинансирање заједничких подухвата које су у највећем броју управо користили чланови и СИТС-а и ИКС-а и као што је већ речено, ИКС их је уврстила у сопствене годишње извештаје и активности.

      Разлози, стварне потребе, колика и која финансијска средства је ИКС уложила у адаптацију простора то је ствар органа Коморе. Заједничким уговорима ова проблематика регулисана је у члану 8.

      Пре тога су предметни закупљени простор користили: секретаријат Савеза, Инжењерска академија и закупци и који је био комплетно опремљен плакарима и уз незнатну адаптацију са скромним финансијским средствима, могао је да се користи. Неколегијално је Савезу приписивати средства које је ИКС сама добровољно уложила у адаптацију простора.

      Како ИКС није платила закуп за пет месеци, а самим тим и порез држави као своју обавезу, СИТС је у складу са Законом морао тај порез да измири држави. Осим што СИТС није остварио неопходно потребне приходе, има додатне трошкове, јер је морао да измири обавезе ИКС-а за порез за пет месеци, те има и додатне губитке.

      У „Одговору на писмо СИТС-а“, изнето је више непрецизних података у вези са износима финансијских средстава, као и низ других неадекватних чињеница и појединости. Треба имати у виду, да нето надокнада за пословни простор у екстра зони у центру града за 633,00 м2 пословног простора за целу 2007. годину износи 5.256.509,00 динара. Када се урачуна бесплатно коришћење сала у току године, нето закуп износи 4.656.509,00 динара. Сви остали наведени износи финансијских средстава у поменутом „Одговору“ односе се на порезе, разне трошкове, заједничке програме и друге издатке, а који се односе на ИКС, и неосновано се приписују као давање и исплате средстава СИТС-у.

      У светлу даљег сагледавања односа између наше две инжењерске организације треба констатовати, да је СИТС још пре три године понудио Споразум о сарадњи са ИКС-ом, којим би се на разне начине дефинисала међусобна сарадња, али до данас одговор на тај предлог, у било ком облику, није добијен.

      Природно је да СИТС и ИКС живе у слози и сарадњи, без трзавица. Они су делови исте целине, припадници техничке интелигенције Србије , чије су сличности и разлике свима јасне и нормалне, па је неопходно да се ове две организације допуњавају, а не да се парниче око новца који је добијен од инжењера, њиховом заслугом и умећем.

      СИТС и даље стоји иза својих ставова и предлога и жели да по трећи пут позове ИКС, на хитно испуњење њених уговорених финансијских обавеза и апелује да се започну разговори о даљем заједничком раду и вишеструкој међусобној сарадњи.         

         С поштовањем,                            

         Генерални секретар                                                                   в. д. Председник 
   мр Бранислав Вујиновић, дипл.инж.                                                 др Игор Марић, дипл.инж.арх.       

  ПРИЛОЗИ уз отворено писмо и информацију  

        Прилог бр.1    

Члан 6. Уговора

„Обавезе Коморе из члана 5. тачке а) Савез обрачунава и испоставља рачун Комори месечно унапред, а трошкове под б) на основу испостављених месечних рачуна.

У случају кашњења исплате обавеза из овог Уговора, Комора је дужна да Савезу плати камату у висини законом прописане затезне камате. У случају да Комора не измири своје обавезе за закупнину и трошкове са зарачунатом каматом за период од 3 месеца, Савез и Комора изричито уговарају да искључиво Савез овај Уговор може одмах отказати са захтевом за исељење у року од 15 дана. Комора и Савез посебно уговарају и неопозиво истичу да стим у вези овом Уговору признају снагу извршне исправе, укључиво и принудно исељење“.   

Члан 11. Уговора               

 „ Овај Уговор може да престане и пре уговореног рока у следећим случајевима:   

           а) споразумним раскидом Уговора,             

           б) ако Комора не измирује своје обавезе из овог Уговора.          

 У случајевима наведеним у тачки а) отказни рок износи 60 дана, од дана пријема писменог отказа, док је у случају наведеним под б) отказни рок 15 дана.“   

       Прилог бр. 3    

Члан 8. Уговора    

„Комора нема право да врши било какве адаптације и преправке закупљеног пословног простора без претходне писмене сагласности Савеза, а дужна је да врши текуће инвестиционо одржавање пословног простора. Закупац може да врши преправке и адаптације простора уз претходну писмену сагласност закуподавца о свом трошку, без икаквих стечених права по том основу“.   

       Прилог бр.2    

У документу Владе Србије „Предлог Закона о удружењима“, који је званично достављен посланицима и Скупштини Србије на усвајање, а који је разматран на целодневној расправи у „Сава Центру“ коме су присуствовали:

-  Председник Републике Србије, господин Борис Тадић,
-  Председник Скупштине Републике Србије, господин др Оливер Дулић,
-  Министар за државну управу и локалну самопураву Републике Србије, господин Милан Марковић, и други званичници и учесници, као и овлашћени представници СИТС-а, садржано је:

„Са друге стране, упоредноправно посматрано, а и у Републици Србији, слобода удруживања грађана и положај и деловања удружења грађана заузели су значајно место и улогу у укупним друштвним процесима. Створен је тзв. Трећи сектор који почива на грађанској иницијативи и заинтересованости за одређена животна питања, који управо кроз слободу организовања и разноврсност циљева и разлога удруживања, пружа одговоре на многа питања и проблеме савременог човека, које сиромашне и неуређене, али и богате и развијене земље нису у могућности да пруже. Овај нови сектор изборио је место назобилазног учесника у успешност сарадње владиног и невладиног сектора, данас сматра једним од критеријума којим се мери степен развијености деомократије једног друштва. „Трећи сектор“ данас делује са позиције активног посматрача, критичара, али и партнера пре свега јавног (државног), мада и привредног сектора. Овакво нарасла улога и значај „Трећег сектора“ подразумева нужно успоствљање јасно одређеног правног оквира за оснивање и деловање удружење грађана.                

Такође, доношење Закона којим ће се, у складу са принципима и стандардима садржаним у наведеној конвенцији уредити начин остваривања слободе удруживања, преставља једну од обавеза преузетих приступањем у чланство Савета Европе ( мишљење 239 Парламентарне скупштине Савета Европе) и као такав је део укупних активности које треба да се реализују у процесу придруживања европским интеграцијама.            

Треба подсетити да на нашим просторима постоји традиција гарантовања и омогућавања удруживања на добровољним основама ради остваривања заједничких непрофитних циљева, тако да се уставне норме које гарантују ову слободу срећу још у Уставу Србије из 1869. године (тзв. Намеснички устав), а први Закон којим је ова слобода уређена у Србији је Закон о зборовима и удружењима из 1881. године.