Одржан Научно-стручни скуп
"Ђорђе Радић родоначелник савремене пољопривреде у Србији"

У Српској академији наука и уметности, у уторак 8. јуна 2021. године, одржан је Научно-стручни скуп "Ђорђе Радић родоначелник савремене пољопривреде у Србији".

Организатори Скупа били су Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности и Савез инжењера и техничара Србије. Скуп је реализован као део заједничког пројекта, чији циљ је био приближавање лика и дела др Ђорђа Радића и указивање на огромни значај који је његов рад имао на развој пољопривреде и образовања из области пољопривреде у Србији у 19. веку.

Др Ђорђе Радић рођен је 1839. године. Школовао се у Зрењанину, Сремским Карловцима, Винковцима, у Прагу, где завршава студије, а потом у Бечу, где је докторирао. Свој радни век, на овим просторима, започиње 1861. године. Један део свога живота и радног века провео је у Новом Саду, пре него што је на позив кнеза Михаила Обреновића дошао у Београд, 1869. године. У Србији и Црној Гори оснива прве пољопривредне школа, ради као секретар Српског пољопривредног друштва, уредник часописа „Тежак“, „Сељак“, „Домаћин“, а иза себе оставља обимно стваралаштво из ове области преко педесет стручних наслова. Сматра се родоначелником српске пољопривредне литературе. Био је покретач првих пољопривредних изложби у Србији, донео је први плуг и вршалицу из иноистранства на ове просторе, био је члан бројних домаћин и иностраних друштава као и добитних бројних домаћих и иностраних признања, између којих и Ордена Св. Саве. Др Радић био је и члан Српске краљевске академије. Његов рад је био препознат и високо цењен у Србији у 19. и 20. веку и сасвим сигурно заслужује да се са његовим делом, ликом и заоставштином упознају и данашње генерације.

На отварању Скупа просутнима су се обратили академик Зоран Поповић потпредседник САНУ, академик Драган Шкорић председник Академијског одбора за село САНУ и др Игор Марић председник Савеза инжењера и техничара Србије.

Поред излагања која су се односила на живот и дело др Ђорђа Радића, а која су обухватила живот, рад и просветитељство, његов научно стручни рад, улогу коју је имао у оснивању и раду Земљоделско шумарске школе у Пожаревцу, као и економске погледе Ђорђа Радића у свом времену и данас, присутни су имали прилику да се у другом делу скупа упознају са најновијим кретањима у пољопривреди у Србији. Било је говора о повећању конкурентности пољопривреде као једном од услова опстанка села у Србији, затим технологији биљне пороизводње у ратарству и повртарству, дигиталној пољопривреди, корпоративном задругарству, као и селу у процесу урбанизације. На крају скупа приказан је и један од примера добре праксе фирма Foodex из Трстеника.

Скуп је и поред ограничења условљених пандемијом корона вируса, изазвао велико интересовање. На крају скупа учесницима је омогућена и дискусија и указивање у коме правцу даљи напори требају да буду усмерени. Закључено је да дело др Ђорђе Радић треба да буде предмет даљег истраживања и да је потребно уложити додатне напоре да би се указало на значај који је имао за развој српске пољопривреде. Поред скупа и изложбе о др Ђорђу Радићу, која је у организацији Савеза инжењера и техничара Србије, одржана у Малој галерији САНУ у септембру прошле године, предложено је да се покрене иницијатива да се најбољим ученицима средњих пољопривредних школа и студентима пољопривредних факултета додељује награда која ће ности име др Ђорђа Радића, као и да се поставе бисте др Ђорђа Радића у пољопривредним школама у Краљеву и Пожаревцу.

Овим научно стручним скупом дат је значајан допринос осветљавању лика и дела др Ђорђа Радића и покренуте су нове иницијативе које ће омогућити да дело овога великана не буде заборављено и да добије место које заслужује.

Скуп је пратио одговарајући Зборник радова у издању САНУ и Савеза инжењера и техничара Србије.

Говор академика Зорана Поповића потредседника САНУ на отварању Скупа 

Галерија слика