Одржана Научно - стручна конференција „ Политика и просторни развој на локалном нивоу: транзиција у Србији и изазови 21-ог века “

Научно стручна конференција са међународним учешћем "Политика и просторни развој на локалном нивоу: транзиција у Србији и изазови 21-ог века", под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја" одржана је 28. маја 2021.године  у Београду, у Сали Дома инжењера“Никола Тесла“.

Организатор Конференције је било Удружење инжењера Београда, а суорганизатор Инжењерска академија Србије. 

Конференцији је присуствовао ограничен број учесника због пандемије и предузетих мера предострожности.

Презентовани су радови из четири тематске области и отворена изложба студентских радова студената 4. године Саобраћајног  факултета Универзитета у Београду:

• Прва тематска област: РЕЗИЛИЈЕНТНОСТ У ПРОСТОРНОМ РАЗВОЈУ И ПЕРСПЕКТИВЕ У СРБИЈИ
• Друга тематска област: ПРОБЛЕМИ, ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСТИТУАЦИЈА И ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕЛОВАЊЕ
• Трећа тематска област: ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ И ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ: ПОЛИТИЧКИ ТРЕНУТАК ИЛИ ТРАЗИЦИЈА ПАРАДИГМЕ
• Четврта тематска област: МЛАДИ  ИСТРАЖИВАЧИ - студентски радови младих  истраживача

СТУДЕНТСКА ИЗЛОЖБА: ОДРЖИВА УРБАНА МОБИЛНОСТ- 8 различитих решења студената 4. године класе  др Владимира Ђорића, дипл. инж. саоб., ванредног професора на Саобраћајном факултету  Универзитета у Београду,  Модула за друмски и градски саобраћај - генерација 2019/20 и 2020/21,

Тема: Решавање конкретних саобраћајних проблема у градовима у Србији  коришћењем методологија за одрживо и интегрално планирање саобраћаја  (интегрисане методологије ЕЛТИС и СИМБИОСИТИ)

 Усвојени закључци на XIII Конференцији

 1.   За урбани развој, политике и програме за остварење боље и одрживе будућности насеља неопходно је:

• Подизање квалитета интегралног планирања као основа за унапређење процеса планирања;
• Развијање савремених метода и техника планирања; Формирање информационе основе и банке података;
• Истраживање критичних проблема развоја и просторне организације, технологије грађења, стратегије  финансирања;
• Координација учесника у планирању и реализацији изградње и функционисању насеља;
• Стално истраживање и дефинисање норми, стандарда, регулативе (пројектанске и грађевинске) и инструмената  реализације;  
• Освежавање знања кадрова у току савремених научних сазнања у погледу примене научних метода и техника у процесу планирања и одлучивања; 
• Интелектуални капитал је предуслов за примену савремених техника и компјутерске технологије;
• Impact  анализе, као методолошке основе за анализирање, откривање и  дефинисање последица које настају као резултат разних одлука у појединим секторима привреде и друштва и на разним нивоима;
• Трошкови живота, друштвеног стандарда и друштвени и еколошки трошкови треба да буду стална мера и критеријум оцене структурних промена и коресподентности ових структура са дохотком и акумулацијом насеља; 
• Репродуктивна способност насеља и њихових система (стамбени, инфраструктурни, производни) и подсистема и елемената је основа и критеријум за усмеравање развоја и организације простора; 
• Природни и просторни и створени ресурси: вода, земљиште, ваздух, енергија итд. су основни критеријуми рационалне просторне организације насеља; Неопходно је урадити одговарајуће катастре, и дефинисати и пратити „носеће капацитете“ смештаја становништва и функција, и релевантне критеријуме за коришћење ресурса.

 2. Очекиване промене у градовима у пост-ковид периоду биће:

• Умреженост компјутерски генерисаних софтвера за управљање коришћења простора и праћење квалитета живота у граду („Интернет Ствари“ - Internet of Things /IoT);
• Све више коришћење  дигиталне инфраструктуре;
• Вештачка интелгигенција и софтвер за препознавање лица доносе могућности и изазове;
• Становници већ данас у већој мери прихватају дигиталну мултифункционалну инфраструктуру и вероватноћа је да ће у већој мери и даље бирати рад од куће;
• Аутономна возила ће довести до револуције у коришћењуградског земљиштa.

3. Пројекат „Ка колаборативном управљању“ има за циљ промоцију новог приступа у сагледавању и промишљању усмеравања просторног развоја у оквиру професионалне и заинтересоване јавности у Србији. Осмишљен је као вишекомпонентна активност где су подједнако заступљене три компоненте: истраживање, јавни разговори и on-line платформа. Све три компоненте пројекта су тесно повезане и заједнички доприносе промишљању новог оквира професионалне делатности. Истраживачка компонента, кроз анализу примера актуелних случајева просторног развоја у Београду (а у даљој перспективи овог дугорочног пројекта и случајева у Србији), заинтересованој јавности омогућава разумевање комплексности процеса просторног развоја и истовремено нуди алат за примену у разумевању и тумачењу других примера изградње.

4. У сектору градње стварају се велики енергетски губици, концепт одрживог пројектовања наметнуо се као један од неопходних захтева одрживог развоја. Уз претпоставку интердисциплинарног пројектовања спољног омотача зграде, пре свега изолационог, и уградње одговарајућих техничких система, пројектовањем може да се постигне велико смањење утрошка примарне енергије, смање емисије угљен-диоксида, побољша квалитет ваздуха и околине уопштено. Енергетски део, је део зеленог споразума ЕУ за смањење емисија у атмосферу и где смањујемо губитке енергије. Емисије у ваздуху се израчунавају у складу са Уредбом 691/2011 и укључују податке о емисијама стакленичких гасова. Применом одређених мера се постижу резултати смањења емисије у ваздух. Највећи генератор сумпорних и азотних оксида је део снабдевања електричном енергијом, гасом и паром. Ако узмемо у обзир да се тоне ових гасова плаћа порезом, онда јасно да се постизањем зеленог споразума постиже не само еколошки већ и значајан економски ефекат.

5. Чињеница је да грађевински ризик покрива конструктивну безбедност датог објекта и не води рачуна о технолошкој безбедности која се уграђује у предметни објекат те тако овај ризик не покрива сеизмолошки еколошки ризик. Чињеница је и да се еколошки сеизмички ризик може једино реализовати кроз планерски сеизмички ризик. Но, планерски сеизмички ризик у нашој земљи тек треба дефинисати. Сеизмичка опасност (сеизмички хазард) за планерски ризик може се једино адекватно представити преко сеизмичких степена. Земљотресна превентива наше земље не треба да буде базирана на принципима редукције грађевинске функције индивидуалног објекта, већ на принципима редукције функција простора погођеног земљотресом

6. Мапирање на више различитих примера, Национални парк „Фрушка гора“ на нешто више од 25.000 ha, ужи просторни концепт на примеру споменика природе „Каменички парк“, на приближно 33 hа, појединачних стабала, споменика природе, на територији града Новог Сада у оквиру R програма има својих предности, па је тако коришћењем пакета „leaflet“ и применом филтера могуће добити визуелно атрактивније мапе у односу на друге пакете, а помоћу „ggmap“ пакета се добијају мапе које одговарају приказима на „google“ мапама. Сваки пакет у програму R даје велики број могућности, када је у питању визуелни приказ мапе, стога је могуће додавати и мењати боје, додавати топониме и различите симболе. Израда оваквих мапа има за циљ лакше сагледавање заштићеног продручја, праћење стања и одржавање споменика природе. Осим креирања основних и тематских карти, програм R се може користити и за моделовање и предвиђање будућег стања предела, на основу прогнозираних климатских сценарија, што би био и предложени правац будућих истраживања у овој области.

7. Проблеми са којима се сусрећу градови широм света, појавом специфичних ситуација попут пандемије која је тренутно присутна на глобалном нивоу, заправо представља један од примера и показатеља којим су откривене све слабости и недостаци градова широм света. Неприпремљеност на брзу реакцију, споро прилагођавање појединих градова ситуацији, незадовољство и различити захтеви људи, непостојање адекватно пројектованих простора и површина за коегзистирање и борбу са пандемијом и сл. Сви ови проблеми су натерали одређене земље и градове на размишљање и убрзано деловање што је резултовало позитивним примерима и добром праксом у борби против пандемије. Ослобађање, прилагођавање и трансформација урбаних простора представља један од активних начина борбе против пандемије. Неколико интересантних решења трансформације урбаних простора би омогућило задовољавање различитих захтева корисника и прилагођавање градова тренутној ситуацији. Пројектовање отворених простора за боравак и дружење: „друштвене улице“, „маркет улице“, унапређење инфраструктуре за немоторизоване кориснике, јавни превоз, снабдевање и др., су планиране и имплементиране са циљем омогућавања социјализације људи, уз поштовање свих мера превенције и очувања здравља.

8. Одлазак у шопинг центар подразумева надзор видео камерама којих потрошачи најчешће нису свесни. Све више градови међусобно личе, уводећи мере контроле и безбедности: баријере отпорне на експлозије, провере идентитета, контролисане границе, компјутеризовани видео надзор, биометријски надзор, контрола приступа утврђених безбедносних зона. Агамбен каже да је парадигма савременог запада заправо ‘концентрациони логор’ у ком је над свима извршена ‘биополитичка тетоважа’, док је ‘само човечанство постало сумњива класа’. Хорват такође наводи да постоји систем за надзор и контролу јавног простора који треба да надгледа грађане и да их упозорава уколико не поштују утврђена правила понашања (Хорват, 2007). Идеје о сигурности прожимају све аспекте јавног живота, и све се више говори о сигурности у контексту свакодневног живота. Нови ‘милитаристички урбанизам’ (Грем, 2011) подразумева све више повезивање војне и безбедносне индустрије са индустријом забаве и фабрикама сигурносне технологије и надзора. Заснива се на превентивном надзору и ‘опсесивном осигуравању свакодневног живота’, највише ради подстицаја друштава великих неједнакости, као ‘део пројекта фундаменталистичког тржишног неолиберализма’. Он продукује неједнакости, али и настаје као њихова последица.

9. Стваралачки осмишљен и пажљиво планиран развој урбане инфраструктуре је кључан, јер изграђена инфраструктура дугорочно опредељује будући развој друштва и живот људи. Када јавно комунално предузеће уведе корпоративно управљање, обезбеди развојна финансијска средства, рационализује организацију пословања, смањи трошкове рада и повећа квалитет, грађани опажају напредак и задовољни су услугама. Искуство стечено у новом Јавном предузећу „Кикинда“ показује да увођење корпоративне организације јавног предузећа је економски оправдано, али није једноставно спроводљиво у пракси.

10. Надзор над изградњом челичних и бетонских носећих конструкција у рударским постројењима захтева истовремену примену грађевинске и рударске регулативе, што показује приказани случај реконструкције Топионице и рафинације Бор. Значај примене грађевинске и рударске регулативе потврдила је властита пракса током надзора на више сложених градилишта у РТБ Бор - односно у Сербиа Циђин Бор Копер.

11. Опште тенденције савременог просторног планирања могу се пратити у постепеном, све наглашенијем истицању улоге коју имају поједине области које обилују изванредним спојем и симбиозом природног потенцијала, етничких, етнографских и архитектонских вредности које поседују сва насеља Шар-планине. Круна одрживости треба да буде стварање специфичне етно-еколошке заједнице(ентитета) који би у скопу своје територије објединио оно што је највредније на овим просторима, а то су пре свега мале етничке заједнице (жупе) и њихово богато архитектонско и етнолошко наслеђе. Природни фактори битни су за потребну самоодрживост заједница кроз процес валоризације потенцијала као што су развој високопланинског туризма и повољног геостратешког положаја који ће бити од користи у будућој геостратешкој контроли и стабилизацији централног Балкана. Рурално наслеђе је саставни део мултифукционалне интервенције која би довела до очувања постојеће архитектуре, њене валоризације и будућег модела развоја на којем би се заснивала будућа одрживост шар-планинског ентитета и његових житеља и насеља.

12. Истраживање потенцијала развоја туризма у Оптштини Црна Трава, идентификовање ограничавајућих фактора развоја и препорука за носиоце политике развоја туризма доводи до сазнања да  ово подручје има изузетно повољне услове за развој туризма уз  улагање одређених средства у инфрастуктуру. Проблем је недовољна ангажованост локалне самоуправе која не успева да оформи туристичку организацију. У анкети од 100 испитаника, 81% се изјаснило да локалана самоуправа недовољно улаже у развој туризма на у Црној Трави. Објашњавајући перспективе развоја туризма и инфрастуктуре у Општини Црна Трава на примеру ове општине указује се  на могућност развоја остлалих девастираних општина у Србији.

13. Анализа потрошње електричне енергије по кориснику у различитим локалним самоуправама показује да се енергетска политика не спроводи на исти начин, тако да су створени услови да се разликује и ниво енергетске ефикасности јавних објеката исте категорије. Израда и усвајање планова и програма енергетске ефикасности пружа могућност да се, уз поштовање прописаних мера енергетске ефикасности, поправи ситуација и испоштује прописана законска регукатива. Управљање енергетским ресурсима локалне самоуправе, у сагласности са смерницама просторних планова, ствара основу да се уз примену обновљивих извора енергије створи и прихватљивији ниво квалитета животне средине, али и да се испоштују захтеви  дефинисани регулаторним прописима из области енергетике и на локалном нивоу.

14. Истраживање  примене blockchain технологије у оквиру саобраћајне делатности је још увек недовољно обимно, а резултати истраживања углавном су теоријске дискусије, уз веома малу  количину  емпиријских  анализа  и анализа случајева из праксе. То је све логично обзиром на чињеницу да је то сасвим нова технологија која ће због својих великих могућности освојити свет. Постојећа  литература  углавном  говори  о  томе  како применити blockchain технологију  да  би се побољшало праћење, транспарентност и поверљивост у логистици транспортних и ланаца снабдевања, о томе како се може повећати ефикасност и безбедност ланца снабдевања и смањили укупни трошкови и ризици. Следећи корак за blockchain технологију у оквиру саобраћајне делатности је њено шире усвајање и промоција. Не доводи се  уопште  у  питање  да  ли  ће  се  то  догодити,  већ  када.  Наравно,  за  то  ће  бити  потребно  неколико  година.  У почетку, blockchain ће пионирима из транспортне индустрије вероватно  доносити  недовољан  и  спор  напредак,  али успех који ће остварити компаније које се придуже касније, када се blockchain устали још више као технологија, биће веома значајан.

Галерија слика

Зборник радова