Предавање "Архитектура Црвеног Беча од 1919. до 1934"

У организацији Друштва архитеката Београда и његове колективне чланице DOCOMOMO 15. новембра 2019. године, са почетком у 19 часова, биће одржано предавање "Архитектура Црвеног Беча од 1919. до 1934".

Предавање се организује у сарадњи са Аустријским културним форумом Београда, а одржаће га архитекта Виолета Вујовић Salhofer. 

Беч, центар Аустроугарске, метропола која пред Први светски рат има скоро 2 милиона становника, у којој се развија сецесија и делују Otto Wagner, Josef Hoffmann и Adolf Loos, по завршетку великог рата доживљава фундаменталне промене. Узрок ових промена не лежи само у чињеници да је распад монархије и изгубљени рат довео до осиромашења, глади, високих реституциних дугова и доселења великог броја аустроугарских чиновника у престоницу нове републике Аустрије, него и у јачању још 1888/89. основане Социјалдемократске радничке партије.
На бечким општинским изборима почетком маја 1919. Социјалдемократска радничка партија убедљиво побеђује са 54,1% гласова. Упркос свим наведеним потешкоћама нова бечка влада поставља себи за циљ да пре свега побољша животни стандард радника. Типични раднички стан пред Први светски рат у Бечу је премален, без воде, купатила и WC-а. Увођењем новог пореза за градњу станова ("порез на луксуз") град креће у остваривање пројекта „црвеног“ Беча имајући у виду три носеће идеје. Прва и најважнија је изградња станова који имају високи стандард (WC, купатило, балкон). До 1934. године је изграђено више од 60.000 станова у оквиру тадашње постојеће градске структуре. Друго поље је школство и образовање, граде се вртићи, школе и народни универзитети у којима се примењују најсавременије педагошке методе. Треће велико поље су здравство и спорт, у Бечу ничу нове савремене болнице, али и базени, купалишта крај Дунава и стадиони.
Савремени Беч је наставио традицију започету пре 100 година. Циљ је да се потреба за становањем што већег броја становника подмири квалитетним и јефтиним општинским становима. Данас око 500.000 Бечлија живи у 220.000 општинских станова који су равномерно расути по целој територији града.
Виолета Вујовић Salhofer је рођена у Београду, где је 1984. дипломирала на Архитектонском факултету и до 1985. године радила као сарадник у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Од 1986. године живи и ради у Бечу, где се, најпре у разним архитектонским бироима, а од 1993. самостално у свом, претежно бави пројектовањем становања и санацијама са доградњама као и изградњом поткровља, делом и објеката који су под заштитом. Од 1998. ради и као предавач на вишим школама архитектонског усмерења, најпре на HBLA "Malerschule Baden" у Бадену крај Беча, а од 2013. на вишој школи "HTL Moedling" у Moeling-у крај Беча. Ту, на Одсеку за архитектуру и грађевинарство, предаје основе пројектовања, архитектонске конструкције, историју архитектуре и архитектонско цртање и обликовање. Својом делатношћу покушава да гради мостове између култура средње и југоисточне Европе, те између осталог сарађује и са "Институтом за Дунавски регион и средњу Европу" (Institut für den Donauraum und Mitteleuropa) "DM"-oм "MSL Raum"-oм, где држи предавања о архитектури на простору Балкана. Учествује у раду "360 Београд/guiding architects Belgrade". За Београдску недељу архитектуре 2007. је припремила изложбу о изградњи поткровља у Бечу, која је затим гостовала у Нишу, Крушевцу, Суботици и Љубљани. Сарађивала је са часописом "Форум"- Друштва архитеката Београда са прилозима о архитектури у Бечу и Аустрији.