Чланови колективних чланица СИТС, проф. др Милош Којић и проф. др Влада Вељковић, изабрани за чланове САНУ

Савез инжењера и техничара има велику част и задовољство да информише ширу јавности да су чланови његових колетивних чланица, проф. др Милош Којић и проф. др Влада Вељковић, изабрани за редовног, односно дописног члана Српске академије наука и уметности.

Проф. др Милош Којић члан Друштва инжењера и техничара Крагујевца, рођен је 1941. године. На Машинском факултету у Крагујевцу дипломирао је 1964. године. Магистрирао је на Природно математичком факултету у Београду, а докторирао на Rice University, Хјустон, Тексас.

На Машинском факултету у Крагујевцу радио је од 1964. до 1972. године као асистент на предмету Механика. У звање доцента биран је 1972, ванредног професора 1976, а редовног професора 1980. године. Функцију продекана за наставу обављао је од 1975. до 1977. године, а декана Машинског факултета од 1979. до 1981. године. На нивоу Универзитета у Крагујевцу обављао је прво функцију проректора, а током 2001. године и ректора Универзитета.

Боравио је као Visiting Scientist на Mechanical Engineering Department, Massachusetts Institute of Technology (MIT), Бостон, САД, од марта до септембра 1983, као руководилац Југословенско-америчког пројекта за развој метода прорачуна конструкција. Од 1985. до 1987. и 1989. до 1990. радио је као Research and Development Engineer у фирми ADINA R&D професора K. J. Bathe-a са МИТ. Од 1976. до 2000. (са прекидима због боравака у иностранству) био је запослен са скраћеним радним временом у Институту за аутомобиле "Застава", као виши научни сарадник и научни саветник.

Заменик је директора Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу од 1992. године. Члан је Инжењерске академије СЦГ, Интернационалне академије нелинеарних наука, Немачког друштва за примењену математику и механику ГАММ. Године 2001. је ангажован као Visiting Scientist  а затим као Senior Research Scientist na Harvard School of Public Health, Harvard University Бостон, САД. Године 2006. је ангажован The University of Texas Health Center at Houston kao Visiting Professor na School of Health Information Sciences  а затим од 2009. као esearch Professor na Department of Biomedical Engineering - Division of Nanomedicine. Од 2008. године је научни саветник Истраживачко-развојног центра за биоинжењеринг. Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности 5. новембра 2009. године. 

Проф. Којић је аутор и коаутор 14 уџбеника, 5 монографија, 250 научних радова из области биоинжењеринга. Иницијатор је и главни истраживач софтверског пакета ПАК за моделирање конструкција и поља физичких величина. Програм има графичке пре и пост-процесоре, као и програме за повезивање са стандардним светским пре и пост-процесорима. Програм се користи у привреди, образовању и истраживачком раду код нас и у свету (САД, Сингапур, Хонг Конг, Грчка, Аустрија, Немачка). 

Проф. Којић је рецензент у међународним часописима. Добитник је бројних признања и награда, међу којима је и Диплома града Крагујевца за допринос развоју града, привреде и Универзитета, коју је добио 1994. године и Златна ИТ плакета Савез аинжењера и техничара Србије.

Проф. др Влада Вељковић, члан Удружења инжењера и техничара Лесковца, рођен је 1951. године у Лесковцу. Хемијско-технолошко-техничку школу  завршио у Лесковцу 1972. године. Дипломирао је 1977. године на Органско-технолошком смеру Технолошко-металуршког факултета у Београду. Магистрирао је 1979. године на групи Феномени преноса смера Хемијско инжењерство истог Факултета из области површинске аерације у судовима са мешањем. Докторирао је на истом Факултету 1985. године из области хемијског и биохемијског инжењерства.

Усавршавао се на Департманима за хемијско и пољопривредно инжењерство на Texas A& M University у Калиџ Стејшану у Тексасу у САД-у (1985-1986) као стипендиста Комисије за размену у области просвете СФРЈ и САД (Фулбрајтов програм).

Радио је у Фабрици фармацеутских и хемијских производа „Здравље“ у Лесковцу као  научни сарадник и руководилац истраживачке групе и био ангажован на Технолошком факултету у Лесковцу, Универзитета у Нишу,  као асистент  и доцент (1981. до 1988.).  Од 1988. године ради  на истом Факултету, где је  биран у  сва  звања  -  асистент (1982), доцент (1986), ванредни професор (1990)  и  редовни  професор (1995). Изводио је наставу из већег броја предмета у области хемијског и биохемијског инжењерства на основним (Технолошке операције, Основи органске хемијске технологије, Основни процеси биохемијског инжењерства, Анализа и симулација технолошких процеса и Индустријска пракса и пројекат) и магистарским (Феномени преноса и Одабрана поглавља из биохемијског инжењерства) студијама. 

Аутор је једног уџбеника, једне скрипте и коаутор три помоћна уџбеника. Уџбеник „Основи биохемијског инжењерства“ (издавач: Технолошки факултет, Лесковац, 1994) први је  те врсте из  области биохемијског инжењерства на српском језику.  Као наставник,  био је ангажован на Хемијском факултету, Група за биохемију, у Београду  (1990-1992), Рударско-металуршком факултету, односно Техничком факултету у Косовској Митровици (1997-2002. и од 2007.), Пољопривредном факултету у Земуну  (магистарске  студије,  2004) и Вишој  економској школи односно Високој пословној школи струковних студија у Лесковцу (од 2006). Био сарадник Центра за хемију Института за хемију, технологију и металургију из Београда.

Био је члан Комисије за материјале и хемијске технологије Министарства науке и заштите животне средине (2004-2007). Председник је Матичног научног одбора за материјале и хемијске технологије  Министарства науке. 

Најзначајније научне и стручне доприносе дао у области хемијског и биохемијског инжењерства, односно хемијске технологије и биотехнологије и инжењерства заштите животне средине. Допринео карактерисању хидродинамике и преноса масе у вишефазним реакционим системима и разумевању биосинтезе екстраћелијског полисахарида декстрана. Последњих година објавио значајне резултате из области биосинтезе биодизела, као и класичне и ултразвучне екстракције екстрактивних супстанци и хидродестилације етарских уља из ароматичног биља.

Сам или са коауторима објавио  две  научне књиге,  три  поглавља у енциклопедијама и већи број научних радова. Уредник је часописа Chemical Industry & Chemical Engineering Quaterly (од 2007.)