Обележавање Јубилеја СИТС - говор академика проф. др Владимира Костића председника САНУ на отварању Научног скупа "Прошлост, садашњост и будућност инжењерства и архитектуре у Србији"

Велика нам је част и задовољство да истакнемо да је Српска академија наука и уметности била покровитељ Научног скупа под називом "Прошлост, садашњост и будућност инжењерства и архитектуре у Србији", који је поводом обележавања великог Јубилеја 150 година СИТС, одржан 23. и 24. маја 2018. године.

На отварању скупа у Српској академији наука и уметности, присутнима се обратио академик проф. др Владимир Костић председник САНУ, чији говор у целини преносимо.

"Поштовани чланови Српске академије наука и уметности, поштовани г-дине министре, представници Владе, Универзитета, ви се захваљујете, ја мислим да нема другог места на коме ваша институција треба да прослави својих 150 година, из простог разлога што су нам некако и путеви упоредни, и што смо међу ретким институцијама у Србији које су вршњаци.

Ми смо нешто, што се види по физиономији, старији од вас, али не битно. Инжињер као концепт, у очима једног лаика какав сам ја, је човек који зна шта треба да се ради. Али рећи ћете, па многи други знају шта треба да се ради. Ваша предност је у томе што знате како треба да се ради. 

И у том смислу, ако се гледа историјат ове инстутуције од оснивања Друштва српске словесности, један Атанасије Николић, је био човек који је називан, о њему ће причати детаљније људи који то боље знају, човек хиљаду заната.  

Мој претходник даме и господо, један од најзначајнијих председника Српске академије наука и уметности, г-дин Никола Хајдин, који би вероватно волео да га назовем инжињер Никола Хајдин је градио мостове, на чему смо сви мање више љубоморни, јер је спајао обале. Али је спајајући обале, он истовремено трагао за оптималнијим, модернијим па чак и естетски, ако хоћете, прихватљивијим решењима, чинећи заправо од тог свог инжењерског напора једну праву, рекао бих, креативну активност, активност стварања на коју понављам већина нас може да буде само љубоморна. 

Коначно у Српској академији наука и уметности постоји Оделење техничких наука, које, они ће наравно то схватити као истину, ви ћете схватити као куртоазију, али је тачно, је једно од најактивнијих Оделења. Оделење које практично годишње нас упознаје са новинама које се догађају. Колико већ за два три дана имаћемо овде велику конференцију о роботици, посебно о употреби инжењерских технологија у медицини, код болесника којима је то неопходно потребно. Врло брзо ће бити нанотехнологије на реду итд, итд.

Ово говорим због тога што је вашој струци инхерентна модерност. Уколико то не би било, ви би сте правили макете за некакве музеје и изложбе и ништа друго. Права вокација сваког инжењера је ново, модерно, иновирано.  

И ако завидим г-дину Хајдину, мом претходнику, на тој могућности, ево колективно завидим и вама.

Честитам вам овај велики јубилеј од нешто старијег брата.

Рекли сте да је ово врхунски дом науке и уметности и ја мислим да је то тачно и то је и Закон коначно препознао, али није ни сва памет и нису сви способни људи у овој Академији. 

Академија може да врши своју улогу, као и ви уосталом не заборавите то, само ако будемо део једне мреже која овој земљи мисли добро, чак и када мисли различито.   

Срећан јубилеј."

Савез инжењера и техничара је овим поводом своје највеће признање Златну ИТ плакету доделио Српској академији наука и уметности.