Одржан састанак Преговарачке групе 27 Владе Републике Србије са Националним конвентом 

Састанак је одржан 06. јула 2017. године у Народној скупштини Републике Србије, Мала сала, Краља Милана 14, Београд. У ПРИЛОГУ је дата  АГЕНДА  састанка. Састанку су, поред сарадника три министарства Владе Републике Србије, присуствовали представници преко 40 организација цивилног друштва (ОЦД). У име Савеза инжењера и техничара Србије – СИТС, састанку је присуствовао руководилац Развојног центра СИТС.

Скупу се обратио и Горан Триван, министар новог Министарства за заштиту животне средине, и посебно напоменуо да рокови за примену еколошких стандарда ЕУ морају бити реални и достижни (видети линк: http://www.ekologija.gov.rs/rokovi-za-primenu-ekoloskih-standarda-eu-moraju-biti-realni-i-dostizni/#more-21875 ). Такође је рекао да је већ упалио зелено светло за интензивније учешће компетентних ОЦД у процесу израде преговарачке позиције Србије за Поглавље 27, и истакао: "Нећемо кренути из почетка, али прави рад нас очекује после данашњег дана".

Сараднице/и три министарства изнели су докле се стигло у појединим сегментима у процесу израде преговарачке позиције за Поглавље 27. Посебно је истакнут горући проблем недостатка адекватног административног капацитета за реализацију активности у области екологије, које у наредном периоду Србија мора конкретно да релизује да би испунила еколошке захтеве ЕУ. Овај проблем може да постане још тежи јер је учестала појава да доста компетентних сарадника меродавних министарстава даје отказе пре свега због неадекватене (читати: ниске) зараде.

Да се подсетимо, преговори о приступању Србије Европској унији (ЕУ) формално су почели 21.01.2014. године, када је одржана прва међувладина конференција ЕУ и Србије у Бриселу. У току преговора не преговара се о законодавству ЕУ, већ се од Србије тражи да докаже да може да се  усклади и да у пракси примењује законодавство ЕУ. Међутим, овде постоји одређена флексибилност, али само у смислу да не мора сво законодавство ЕУ да се примењује од тренутка приступања Србије ЕУ. Ово се образлаже у тзв. прелазним аранжманима у којима се дефинишу области у којима се Србији даје одређени рок да након приступања ЕУ у потпуности примени законодавство ЕУ у пракси. Најчешћи разлог за прелазне аранжмане су велика инфрасруктурна улагања у поједине области привреде (животна  средине, пољопривреда…), која се често могу реализовати само у примереним роковима. На пр. Румунији, Бугарској и Хрватској је одобрен већи број прелазних ара­нжмана и то највише у поглављима Животна средина и климатске промене и Пољопривреда и рурални развој. Најдужи прелазни рок у случају Румуније био је 11 година, који се односи на изградњу системаза прикупљање и обраду отпадних вода. У случају Хрватске рок до 1. јануара 2024. године се односи на усклађивање система за третирање отпадних вода. Такође и ЕУ може да затражи одређене прелазне рокове у току којих Србија не би могла да ужива сва права која проистичу из чланства у ЕУ.

Поглавље 27 – Животна средина и климатске промене биће, као што је било и свим државама кандидатима у процесу приступања ЕУ, највећи изазов за Србију. Процене су да ће Србији до 2030. године бити потребно око 10,6 милијарди € да би достигла еколошке стандарде ЕУ, од чега највећи део отпада на сектор вода (5,6 милијарди €), отпад (2,8 милијарди €) и сектор индустријског загађења (1,3 милијарди €). Ове процене су у последње време значајно кориговане нагоре ( видети горе поменути линк).

Треба истаћи и проблем локалних самоуправа (ЛС)   у реализацији еколошких захтева ЕУ, пошто ЛС имају велике обавезе и одговорности у испуњењу ових захтева. Међутим, ситуација у локалним самоуправама у Србији је што се тиче (заштите)   животне средине алармантна. Заштитом животне средине се бави само 1-3% запослених у локалним заједницама. Једно истраживање, које је пре пар година спровео Европски покрет у Србији, показало је да:

-  10% локалних самоуправа нема готово никакве капацитете, ни кадрове ни средства ни потребну инфраструктуру, за бављење животном средином;

-  80% једва да има неке капацитете ( читати: минорне капацитете);

-  10% има кадрове на које може да се ослони у области животне средине, али и ових 10% локалних самоуправа кубури са средствима и неопходном инфраструктуром.

Поред тога, треба поменути да Србија мора да се ухвати у коштац и са великим бројем клизишта и неколико десетина хиљада дивљих депонија.

Развојни центар СИТС има више остваривих и одрживих предлога за поспешивање реализације еколошких захтева ЕУ, али о том потом, ако зелено светло за интензивније укључивање ОЦД у реализацији еколошких захтева ЕУ остане упаљено.