Приликом своје једине посете Београду 1892. године великан светске науке Никола Тесла је постао почасни члан Удружења српских инжењера, настављач чије традиције је данашњи Савез инжењера и техничара Србије.
Приликом Теслине посете Будимпешти у мају 1892. године, на иницијативу тадашњег председника Београдске општине г-дина Милована Маринковића, у Будимпешту је послата делегација која је имала за циљ да Теслу замоли "да учини част престоници свога племена, нашој вароши Београду, да буде њен гост колико му буде времена било на расположењу и да нам том приликом, ма и посредно, помогне у свету признатим знањем, нарочито у питању нашег електричног осветљења вароши" (извор "Београдске општинске новине" X, 25 14/26. јуни 1892. године)
У делегацији су, међу осталим званичницима, били и господа Милан Милашиновић, тадашњи потпредседник Удружења инжењера и Стеван Чађевић, члан Управног одбора Удружења инжењера и Општинског одбора. Тесла је са задовољством прихватио овај позив и посета Београду је реализована у јуну 1892. године.
Након аудијенције код краља Александра Обреновића, посете Великој школи, концерта који је на Калемегдану приређен у Теслину част, а на коме је наступао хор Академског друштва "Обилић", организована је и свечана вечера у кафани на Скутековцу крај Вајфертове пиваре. Вечери је присуствовало више од стотину званица, најугледнијих људи тога времена. Поред представника разних институција Теслу је у име српских инжењера поздравио управо г-дин Милан Милашиновић, потпредседник Удружења инжењера.
Предлог за именовање Николе Тесле за почасног члана Удружења српских инжењера је потекао од Београдског одбора Удружења, а исти је одобрен на Свечаној годишљој седници Удружења, одржаној у јуну 1892. годие Седници је присуствовало око 70 редовних чланова из свих крајева Краљевине Србије.
"Именовањем Николе Тесле за првог почасног члана Удружења, недвосмислено је потврђено изизетно поштовање према научнику који је својим проналасцима унапредио људску цивилизацију. Можемо истаћи и то да се овим чином Удружење српских инжењера сврстало у ред малобројних институција у свету које су прве признале значај дотадашњих Теслиних научних остварења" (преузето из текста "Никола Тесла - почасни члан Удружења српских инжењера" аутора Братислава Н. Стојиљковића, објављеног у часопису "Phlogiston" број 24/2016)
Почасним члановима Удружења додељиване су посебне дипломе које су биле оверене печатом Удружења, на коме је био урезан текст инжењерске девизе "Број и мера, моја вера" и на чијем ободу се налазио назив Удружења, а на којој су се налазили својеручни потписи председника Удружења и деловође.
"Удружење инжењера јесте прва институција у Србији која је доделила признање Николи Тесли за његов дотадашњи научни рад и остварене резултате. Две године касније, Тесла је био проглашен за дописног, а 1937. године и за редовног члана Српске краљевске академије. Диплома почасног доктората Техничког факултета Универзитета у Београду додељена му је 15. јуна 1926. године, а четири висока државна одликовања Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије примио је у периоду од 1892. до 1936. године.
И данас, након више од 120 година, Савез инжењера и техничара Србије, настављач традиције Удружења српских инжењера, с поносом и дужним поштовањем истиче да је Никола Тесла њихов први почасни члан. У жељи да још више истакне научников значај, али и своју захвалност, Савез је згради Дома инжењера Србије (у Улици кнеза Милоша 9 у Београду) доделио име Никола Тесла, а на њеном улазу поставио и спомен плочу с Теслиним ликом. Његов лик је утиснут и у одређена признања и дипломе које Савез додељује поводом годишњица и јубилеја." (преузето из текста "Никола Тесла - почасни члан Удружења српских инжењера" аутора Братислава Н. Стојиљковића, објављеног у часопису "Phlogiston" број 24/2016)
Овим путем се захваљујемо г-дину Братиславу Н. Стојиљковићу, кустосу у Музеју "Никола Тесла" на ентузијазму, уложеном труду, енергији и истраживачком раду, чији је оригинални научни рад "Никола Тесла - почасни члан Удружења српских инжењера" објављен у часопису "Phlogiston" број 24/2016 послужио као основа за овај текст .
Линкови |
Даље » |