Одржана XI научно стручна конференција  „ БЕСПРАВНА ГРАДЊА, ЛЕГАЛИЗАЦИЈА, ЗАШТИТА УРБАНИХ СРЕДИНА,  ПРОСТОРА, РЕСУРСА, ИСТОРИЈСКОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА И ЖИВОТНЕ  СРЕДИНЕ"

XI Научно – стручнa конференцијa са међународним учешћем „Бесправна градња, легализација, заштита урбаних средина, простора, ресурса,  историјског и културног наслеђа и животне средине“ одржана је 31. маја  2019. године у Београду у сали Домa инжењера “Никола Тесла“, у улици Кнеза Милоша 9/III. 

Конференција је одржана под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, а суорганизатор Конференције је Инжењерска академија Србије. Повод за организацију скупа је потреба за приказом досадашњег искустава у домаћој и међународној пракси, за едукацијом и бржом имплементацијом наше законодавне регулативе и регулативе ЕУ. 

Мотив одржавања научно-стручне конференције је актуелно стање бесправне градње објеката на државном и локалном нивоу, са великим учешћем приватног и корпоративног интереса и њиховим учешћем у давању упутства и налога носиоцима израде планова и пројеката.

Нажалост у прилог датој констатацији је и неадекватно и неблаговремено учешће одговарајућих органа на локалном и републичком нивоу, који на време не реагују у заустављању бесправне изградње. Често се не примењују и не поштују предлози стручних решења носиоца израде планова и пројеката, као и извођача објеката, па је општи утисак да се и органи у администрацијама на свим новоима баве планирањем простора првенствено у интересу инвеститора а не у јавном интересу.

Циљ ове Научно-стручне конференције је да се укаже да је бесправна градња постала велики проблем за планирање, пројектовање и изградњу објеката од јавног интереса,да је у већини случајева угрожен плански, постојећи просторни и културни идентитет простора, природни простор, ресурси, и будући развој просторних целина. Тежња је и циљ и да се приказом постојећег стања стави акценат и на неопходност обраћања велике пажње при легализацији бесправних објеката, већег и бржег учешћа надлежних институција, првенствено инспекцијских служби локалне самоуправе и повећања учешћа јавности у заустављању изградње бесправних објеката у заустављању изградње бесправних објеката и унапређењу законодавне регулативе.

Концепт скупа подразумевао  је сагледавање стања и проблематике кроз излагања аутора, дискусију и размену мишљења, расправу по четири тематске области и доношење предлога закључака за решевање насталих проблема. 

Тематске бласти разматране на Конференцији  су биле:  Постојеће стање,  провођење прописа и проблематика у спровођењу, социополитички и економски чиниоци, ризици погрешних одлука (угрожено земљиште, инфраструктура, јавна добра, занемарена регионална и урбо-економија, идентитет, јавни интерес приватним интересима, и др.); Проблематика спровођења планске и пројектне документације, проогнозе и аспекти заштите,деформабилност подручја и хидрогеолошки и техногени инциденти, заштита ресурса, историјског и културног наслеђа, урбаног развоја, саобраћаја, техничке и енергетске инфраструктуре и изградње објеката;  Предлози за унапређење кроз образовање, кадрове, системе самозаштите, контролисаног управљања простором, информисање, примену нових технологија, учешћу јавности и Млади истраживачи са приказом радова студената младих истраживача на изложби и презентацији радова студената Високе грађевинско геодетске школе струковних студија у Београду, основних струковнх студија и мастер струковне студије, ментора :др Марине Николић Топаловић д.и.а, др Катарине Јевтић Новаковић д.и.а. и мр Зорана Живковића д.и.а. 

Конференцији Удружења су присуствовали председник СИТС-а др Игор Марић и генерални секретар, проф. др Часлав Лачњевац, као и представници институција. 

Свечано отварање Конференције је почело уводним излагањем председника Удружења инжењера Београда проф. др Весне Златановић-Томашевић, диа, о историјату рада Удружења инжењера Београда,  поводом прославе 60 година, и доделом   захвалница и повеља институцијама, дугогодишњим сарадницима Удружења и индивидуалним дугогодишњим члановима Удружења.   

Захвалнице су додељене: Савезу инжењера и техничара Србије, Београд, Саобраћајном институту - ЦИП, Београд и Секретаријату за саобраћај, Београд. Повеље су додељене: проф. др Милици Бајић Брковић, дипл. инж. арх, проф . др Марији Маруни, дипл.инж. арх, проф. др Јовану Деспотовићу, дипл.инж.грађ , проф. др Велимиру Ћеримовићу дипл. инж.арх.- пејз.арх, в. проф. др Бранкици Милојевић, дипл.инж.арх, в. проф. др Драгани Васиљевић-Томић, дипл.инж.арх, др Светлани Батарило, дипл.инж.арх, проф. др Марини Николић-Топаловић, дипл.инж.арх, проф. др Томиславу Јовановићу, дипл.инж.саоб, доц. др Милена Лакићевић, дипл. инж.пејз.арх, Бранку Бојовић, дипл.инж.арх, мр Зорану Пендићу, дипл.инж.ел, др.Зорану Радосављевић, дипл.прос.пл, др Предрагу Петровићу, дипл.инж.маш, мр сц. Љиљани Тубић, дипл.инж.пејз.арх, Жељку Гашпаревићу дипл.инж.арх, Зорану Илићу, дипл.инж.ел, мр Рајку Аграмовићу, дипл.инж.грађ, Борисаву Мићићу, дипл.инж.маш, Бранку Јелисавцу,дипл.инж.геол, Миловану Јотићу, дипл.инж.геол, Слободану Недељковићу, дипл.инж.геол, Славици Петровић, дипл.инж.саоб, Маријани Михајловић,  ецц,  Светлани Урошевић, Оливери Ћосовић, маст. филол.  Ољи Јовичић,  дипл.прав.  Вери Kраинчанић, дипл.прав. и Александри Марковић. 

Скупу је присуствовало преко 50 стручњака из земаље из окружења, као и студенти Високе грађевинско геодетске школе струковних студија у Београду. Радни део скупа се одвијао у оквиру преподневних и послеподневних презентацији радова, по тематским областима. Своје реферате на Конференцији су презентовали стручњаци из Академије архитектуре Србије, Инжењерске академија Србије, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета Универзитета у Београду, Пољопривредног факултет Универзитета у Новом Саду,  Универзитета „Унион-Никола Тесла“ у Београду, Српске краљевске академије инвестиционих наука, Првог института пејзажно-архитектонско урбанистичког градитељства Србије, Удружења "Изградња" и Удружења инжењера Београда. 

Излагања и презентације радова је пратила одговарајућа стручна расправа, што је учесницима омогућило да се детаљније упознају са проблематиком обрађеном у презентованим радовима.

Усвојени закључци са XI Кoнференције су следећи:  

1. Неопходно је у постојеће законе и прописе унети обавезе из „Бечке декларација о неформалним насељима у југоисточној Европи“ потписане и од стране министра Србије у Бечу 28. Септембра 2004. године и вратити решавање проблема нелегалне градње у јединствен законски оквир планирања и изградње.
2. Треба преиспитати прописе и документа о регулисању јединствене евиденције непокретности и обједињавању фактичке и правне евиденције, сада поверене органу управе РГЗ-у, после укидања земљишне књиге - земљишнокњижног суда, односно укидања правосудног (и управног) поступања с некретнинама.
3. Прописима увести социјалне карте домаћинства ради могућности сагледавања имовинског статуса бесправних градитеља.
4. Пронаћи модел за дефинисање критеријума по којима бесправно изграђени објекти могу ући у процес легализације и санације,као и различите последице бесправне изградње на окружење и будући просторни развој.
5. Дефинисати обим, трошкове и начин функционосања институционалног механизма и организација (агенција, дирекција, завода), које треба да обезбеде спровођење планова и контролу грађења за легализоване просторне целине, како се бесправна градња не би поново покренула.
6. Неопходно је упоредити садржај техничке документације за легалне и бесправне објекте, усагласити терминологију у донетим правилницима и преиспитати донету рационализацију за поједностављење техничке документације и трошкове легализације.
7. Важно је увек имати виду да је простор вредност која има три својства: простор је коначан - он је ограничен, простор је необновљив и простор је дељив између већег броја корисника
8. Да су узроци бесправне - неформалне градње последица: социолошко - правне, имовинско -правне, просторно - планске промене, промене у инспекцијском надзору, промене у комуналном опремању, промене у области заштите културне баштине, промене у области заштите животне средине и „квалитета изградње“.
9. Неопходно је пре спровођења поступка легализације, урадити студију изводљивости уређења бесправних-неформалних насеља са програмским задатцима, анализе простора постојећег стања изграђених објеката, проблема са предлозима за њихово отклањање, као и анализу закона и поступака, на основу којих би се утврдили модели решавања проблема и план активности на превазилажењу проблема, као и модели финансирања.
10. Најважније је рећи да владе  имају задатак да анализирају потребе, проблеме и могућности развоја насеља и трансформишу неповољне урбанистичке услове у повољне, уз помоћ политичке воље с једне стране и урбанистичког планирања са друге стране.

Сви радови, презентовани на Конференцији Удружења, су публиковани у оквиру Зборника радова са ЦД-ом. Овогодишњи скуп је био значајан јер је одржан са већим бројем учесника и квалитеним и садржајним радовима.

Председник  Удружења инжењера Београда

Проф. др Весна Златановић-Томашевић,  д.и.а.     

ГАЛЕРИЈА СЛИКА