Одржана Научно - стручна конференција „ Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине ”

Научно стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине" под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја" одржана је 16.09.2020.године  у Београду, у Сали Дома инжењера“Никола Тесла“.

Организатор Конференције било је Удружење инжењера Београда, а суорганизатор Инжењерска академија Србије. 

Конференцији је присуствовао ограничен број учесника због пандемије и предузетих мера предострожности.

 

Презентовани су радови из четири тематске области и отворена изложба студентских радова студената 4. године Архитектуре, Универзитета у Бања Луци:

• ПРОПИСИ, ИЗРАДА И СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНОВА, ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ, ПРОБЛЕМИ И ПРОГНОЗЕ;
• ПЛАНИРАЊЕ И АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
• ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕЛОВАЊЕ-АКТИВНОСТИ
• МЛАДИ  ИСТРАЖИВАЧИ- Радови младих  истраживача  и постављена студентска изложба-студената
• СТУДЕНТСКА ИЗЛОЖБА: РЕКРЕАЦИЈА И УРБАНИ МАТЕРИЈАЛ - 16 различитих архитектонских решења дизајна урбаног мобилијара за активну и пасивну рекреацију.

Аутори: Студенти 4. године Архитектуре, Универзитета у Бања Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетскг факултета, ментори: доц. др Тања Тркуља, доц. др Дубравко Алексић.

 

Усвојени закључци на XII Конференцији

 

1. Урбанизација je процес који је у првој деценији 21. века прешао праг од 55% светског становништва, које живи у градовима, са трендом даљег раста, што чини да проблеми уређења и организације градског простора представљају важну тему развојних агенди на светском и европском нивоу. Стратегија одрживог урбаног развоја усваја се 2018. године први пут у Републици Србији, у складу са потребама уређења градског простора, решавања проблема урбаног развоја и потенцијалима које урбана насеља носе као генератори развојних активности .

2. Природна добра су богомдане творевине и као таква природна добра се не планирају, не пројектују и не граде. У њима владају природни процеси, а не урбани. Парковно, вртно и пејзажно грађена остварења културно-парковне баштине представљају планиране, пројектоване и грађене физичке структуре у којима владају урбани процеси, а не природни.

3.Менаџмент коришћења земљишта базиран на циркуларном коришћењу земљишта се може посматрати као дугорочна стратегија политике одрживог урбаног развоја. Теоретски концепт менаџмента коришћења земљишта је једноставан и примењив али политику коришћења земљишта обликују политички, економски и друштвени системи вредности, смањујући шансе да се на одрживи менаџмент коришћења земљишта знатно утиче.

4.Сведоци смо великих промена које се дешавају у градској морфологији као и у друштвеном простору савременог града, као глобални феномен. У Београду су се у последњих неколико деценија догодиле велике промене у условима постсоцијалистичке транзиције, као резултат увођења простора за потрошњу. Страни капитал, приватно снабдевање енергијом, приватизација јавног простора, проблеми корпоративне градње довели су до бурних промена у урбаном пејзажу: стварају се нови морфолошки обрасци и истовремено долази до трансформације старог језгра. Традиционални образац замењен је новим полицентричним системом у којем старо градско језгро игра улогу једног од центара, повећани су захтеви и оптерећења саобраћаја и промене у дневној миграцији становништва. Овим променама погођен је посебно НовиБеоград, он постаје прави нови град, стварајући нови идентитет.

5. За потребе ГУП-а, 2020-2040, треба посебно дефинисати заступљене инжењерско геолошке процесе за просторе које обухвата, и у делу који се односи на терен указати на очекивани про о гноз ирани степен измене инжењерско геолошких процеса у терену. Релевантни Закон о планирању и изградњи објеката, уређује начин коришћења геолошке средине, са аспекта да физичко - механичке особености ове средине прихвате насељавање створеном средином. Чињеница је, да ће геолошка средина ово „страно тело― прихватити на свој начин, који не мора бити повољан за функције створене средине, па из ових разлога, изменом овог Закона, треба омогућити да геолози преузму свој део друштвене одговорности која им припада, у делу прихвата створене средине геолошком средином.

6. Препоруке за деловање из домена одрживог коришћења градског земљишта се сугеришу могуће активности у унутрашњости блокова, различите за блокове малих, средњих и великих димензија и законски их кодификовати као јавни интерес за експропријацију. У вези са морфологијом коришћења земљишта и потребама саобраћаја у центру, треба нагласити недовољно планерски разрађен концепт формирања пешачких зона, промену тренда и конкретне активности како би се задржао, искористио и даље унапредио потенцијал Београда за одрживи развој: Спровести планску припрему за квалитетну реализацију одређене идеје/концепта; Планирању посветити потребно време и утемељити га у савремене, проверене методологије: и Traнспарентно и континуирано сарађивати са онима који ће ту живети.

7. Будући правци истраживања која повезују здравље људи и саобраћајне активности  је од важности за читаво човечанство. Оно на шта је потребно усмерити фокус истраживања су интегрална истраживања у домену аерозагађења, загађења буком, безбедности у саобраћају али и последица на људског здравље у виду најучесталијих обољења попут канцера, срчаних обољења, обољења мозга. Сва решења која се буду понудила морају имати аспект хуманости и пажљивог односа према свим деловима заједнице и појединцима како би понуђена решења дала резултате са минимумом последица које могу настати у другим доменима.

8. Данас у свету постоји значајан фокус истраживања да се разумеју модели отпора котрљања управо зато што се, смањењем отпора котрљања за свега неколико процената, остварују значајне енергетске уштеде и смањене штетног утицаја путем аерозагађења. Укупна годишња емисија CO2 је 2010. износила 7 милијарди тона од чега се 29% односило на саобраћајни сектор док у Европској Унији удео друмског транспорта је износио око 12% укупне емисије CO2.

9. Креирање карата за потребе различитих задатака у области заштите животне средине, могуће је обавити, помоћу различитих савремених компјутерских програма, као што су програмски језик R и GIS алати. GIS алати су приступачни ширем кругу корисника и њихова основна предност у односу на програм R је у томе што не захтевају познавање вештина програмирања.

10. Рекреацији као урбаној функцији је потребно посветити адекватну пажњу у планирању и организацији урбаних садржаја. Истраживања су показала синергетско просторно деловање између различитих актера (представника науке, струке, градске администрације и студената) у циљу указивања на значај урбане рекреације за град Бања Луку, гдје је истраживана тема и примењивана област на овај начин. Презентацијом студентских идеја на постављеној изложби се указује на нове могућности стварања отворених рекреативних простора у граду Бањој Луци, да се ураде  нова истраживања унутар предметне области и да се затим једно од студентских решења реализује у градском простору и тако испита његова флексибилност, функција и коришћење.

11. Промена у пракси планирања обухвата темељну реорганизацију институција, развој аналитичког оквира, промену приступу планирања. Те промене могу бити остварене само организацијом прецизног система у ком се планирање врши и то дефинисањем институција у друштвено-економском оквиру: тржиште, приватно власништво, закон.

12. Искуство персонализације просторног доживљаја утиче на осећај припадности, при чему се корисник простора идентификује са окружењем, што је веома значајан фактор у укључивању становника као равноправних стејкхолдера приликом имплементације циљева одрживог развоја, нарочито у постсоцијалистичким градовима, у којима значајно варира осећај припадности и власништва над простором. Постепеном локализацијом циљева у јавним просторима, кроз методе урбанистичког планирања, подиже се свест о одрживости као елементу свакодневице који сеже до културолошке и друштвене сфере, као и технолошке, чиме се постиже већи број заинтересованих учесника за партиципативно планирање у средњерочним и дугорочним мерама локализације ц иљева одрживог развоја у другим областима и сферама.

13. Инспирација воде као елемента у процесу архитектонсог деловања, односно обликовању посебних просторних амбијената акватектуре, формирање поетике простора воде и сагледавање будућих могућности визуелног језика воде и његовог утицаја, доводи до примена у архитектонском обликовању простора. У том смислу је потребно формирати простор који ће нудити различите, често неочекиване садржаје посредством боја и облика воде, да би такав простор био симбол догађаја воде, архитектуре воде – акватектуре, а самим тим и фактор у карактеризацији савременог архитеконског простора, структуирање јавног простора града и активно учествовање корисника (посматрача) у креирању просторних слика.

 

Галерија слика  

                

ЗБОРНИК РАДОВА